Kuk je zglob koji se nalazi između bedrene i karlične kosti. Karlica i kuk su veoma značajna podrška izvođenju pokreta u svim smerovima, pa je zglob kuka prilično otporan na habanje i spoljne faktore. Osnovna funkcija kuka je da izdrži težinu tela u statičkom i dinamičkom položaju, odnosno dok stojite ili se krećete. Zglob kuka je najvažniji deo tela u održavanju ravnoteže, a unutrašnja konstrukcija zgloba kuka učvršćena je snažnim ligamentima.
Uprkos svojoj trajnosti, zglob kuka nije neuništiv. Sa godinama, hrskavica se može istrošiti ili oštetiti, što će izazvati bol u kuku. Ukoliko patite od bolova u kuku, nastavite da čitate i saznajte šta prouzrokuje bol, kako ga ublažiti i koja je terapija lečenja.
Terapija za lečenje bola u kuku zavisi od samog uzroka. Bol u kuku prouzrokovan intezivnim treningom se obično leči odmorom, a bol nestaje u roku od nekoliko dana.
Ipak, ukoliko vaša kućna terapija ne ublažavaju bolove u kuku, važno je posetiti lekara. Pored fizičkog pregleda i kontrole opsega vašeg pokreta, bićete podvrgnuti testovima kao što su:
Jednom kada doktor pronađe tačan uzrok, može vam prepisati adekvatnu terapiju koja će vam pomoći da se otarasite hroničnog bola u kuku.
Lekar vas može uputiti kod specijaliste koji će da vam ponudi dalje savete za lečenje bolnog kuka, a ako je potrebno uputiće vas kod hirurga. Iako je operacija je agresivniji tretman, ponekada je neophodna kako biste se na dugoročnom planu osećali mnogo bolje.
Prelomi kuka, malformacije kuka i neke povrede mogu zahtevati hirušku intervenciju za oporavak ili čak zamenu kuka, kada se oštećeni kukni zglob zamenjuje veštačkim što je postala rutinska operacija. Dobra stvar – ova operacija je najčešće uspešna, premda će biti neophodna fizikalna terapija za potpuni oporavak. Složene hirurške intervencije mogu da uključuju uklanjanje zgloba, popravku, zamenu ili fuziju zgloba, transplantaciju ili regeneraciju. Međutim, pre nego što odete na operaciju imajte na umu da regenerativna medicina rapidno napreduje poslednjih godina, pa se danas sve više praktikuje lečenje matičnim ćelijama.
Pre nego se započne proces lečenja, pođimo prvo od toga zašto osećate bol u kuku?
Artritis je jedan od najčešćih uzroka, posebno kod odraslih i starijih osoba. Artritis dovodi do upale zgloba kuka i raspada hrskavice, pa se bol postepeno pogoršava.
Ljudi koji pate od artitisa takođe osećaju ukočenost i imaju manji opseg pokreta iz kuka. Povreda je očigledan razlog zbog kojeg možete osećati bol u kuku. Povrede kuka su izuzetno česte kod svih starosnih grupa. Pojedinci koji se bave sportom imaju povećan rizik od povrede, a kako sa godinama kosti postaju više krhke, češće se lome tokom padova.
Bursitis je još jedan od uzroka, a predstavlja oboljenje bursa – vreća tečnosti koje se nalaze između tkiva. Oni olakšavaju trenje kostiju, mišića i tetiva, a ukoliko se upale mogu izazavati bol u kuku. Upala burze je obično posledica ponavljajućih aktivnosti koje prekomerno opterećuju zglob kuka.
Isto tako, problem sa tetivama može izazvati bol u kuku. Ove debele trake tkiva vezuju kosti za mišiće, a stanje kada se tetive upale naziva se tendinitis. Takođe mogu biti posledica stresa kojim je kuk konstantno izložen.
Avaskularna nekroza je nešto složenije stanje u kojem se protok krvi do kosti kuka uspori, i koštano tkivo počne da odumire. Može biti uzrokovana fakturom kuka, iščašenjem ili dugotrajnom upotrebom steroida u prekomernim dozama.
Obratite se lekaru ukoliko:
Ovi testovi pružiće vašem lekaru detaljan pregled i prikaz kostiju, hrskavice i drugih tkiva pomoću kojeg će se odrediti dalja terapija za lečenje.
Bolovi u butinama, kuku, preponama i zadnjici mogu ukazivati na povredu kuka, ali imajte na umu da se bolovi drugih delova tela mogu preneti na kuk, stoga je veoma važno da posetite lekara kako bi se izvršile analize i uspostavila pravilna dijagnoza.
Ukoliko su bolovi uzrokovani naprezanjem mišića ili tetiva, osteoartritisom ili tendinitisom, obično ga možete ublažiti lekovima protiv bolova koji se prodaju u svakoj apoteci.
Još jedan način za ublažavanje bola u kuku je držanje leda na bolnom području oko 15 minuta, nekoliko puta dnevno. Ova terapija ledom utiče pozitivno na bol u kuku ukoliko je u pitanju blaža povreda.
Kontaktirajte nas ako niste sigurni da li se matične ćelije mogu koristiti za lečenje vašeg stanja ili ukoliko imate drugih pitanja o tretmanima.
Naglasićemo – ne pokušavajte da budete previše fizički aktivni! Odmarajte se što je više moguće dok ne počnete da se osećate bolje.
Topla kupka može vam pomoći da pripremite mišiće za vežbe istezanja koje mogu ublažiti bol. Vežbe za ublažavanje bola u kuku variraju u zavisnosti od uzroka. Ukoliko imate artritis, treniranje zgloba kuka vežbama koje nisu naporne, kao što je istezanje i trening otpora, mogu ublažiti bol, smanjiti ukočenost i poboljšati pokretljivost zgloba kuka.
Plivanje je primer odlične vežbe koja ne utiče na artitis. Fizikalna terapija takođe može da vam pomogne da povećate opseg pokreta.
Voda podržava rast vaših mišića dok istovremeno smanjuje deo stresa sa zglobova. Takođe omogućava slobodnije pokrete i dobar otpor kako bi vaši mišići jačali. Nemojte na svoju ruku raditi vežbe, niti pretpostavljati šta je uzrok bola u kuku!
Neadekvatna terapija može vas još više povrediti, stoga se obratite stručnom licu koji će izvršiti odgovarajući pregled stanja vašeg kuka. Savet je da, ako često osećate bol u kuku, započnete dijetu za mršavljenje.
Zašto je to važno?
Na svakih 10 kilograma telesne težine, dodajete 50 kilograma pritiska na kukove i kolena.
U zavisnosti od toga šta uzrokuje bol u kuku, gubitak suvišnih kilograma može vam ublažiti bol i olakšati kretanje.
Ono što je veoma važno je da napravite pauzu.
Zbog sve bržeg načina života često se ne setimo da razmišljamo o zdravlju, dok nas nešto ne zaboli.
Ukoliko osećate veliki pritisak, kako fizički tako i psihički, odmorite se i nemojte forsirati sebe na dalji napor. Poslušajte savete lekara, ispoštujte terapiju i zdravim načinom života nastavite svakodnevnicu bez hroničnih bolova.