Činjenica ja – većina nas će doživeti bol u kolenu u nekom trenutku života. Sport, vežbanje, hodanje, savijanje, stajanje i dizanje izazivaju naprezanje mišića, kostiju i hrskavica, pa nije neuobičajeno da naša kolena popuste pod intezivnim naporom.

Međutim, bol u kolenu ne mora nužno da bude rezultat povrede, već i nekog oblika artritisa ili upale.
Bol u kolenu može biti prepreka pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti, stoga nije nešto što se može ignorisati. Čak su i blagi bolovi hronična smetnja aktivnom životu.

Intezitet i mesto bola razlikuje se u zavisnosti od uzroka – sa upalom ili infekcijom celo koleno može biti otečeno i bolno, dok povređeni meniskus ili prelom kostiju prouzrukuju bol na određenom mestu.

Obratite pažnju ukoliko:

    1. Otežano hodate i gubite stabilnost
    2. Šepate zbog bola
    3. Teže se penjete uz stepenice
    4. Ne možete saviti koleno
    5. Koleno je crveno i otečeno
    6. Prebacujete težinu na drugu nogu dok stojite
    7. Kako biste adekvatno lečili bol u kolenu potrebno je prvo pronaći uzrok.

U nastavku teksta navešćemo koji su najčešći uzroci bola u kolenu, zbog čega nastaju, kako se tretiraju i koliko dugo traje lečenje.

Osteoartritis kolena

Zglob je deo tela gde se spajaju dve ili više kostiju, a koleno je jedan od najvećih i najsloženijih zglobova u telu.

Šta je hrskavica?

To je čvrsto klizavo tkivo koje omogućava kretanje zgloba bez trenja i ima ulogu amortizera između dve kosti. Osteoartritis je najčešći oblik artitisa i javlja se kada hrskavica postepeno počne da propada.
Ukoliko se hrskavica kolena potpuno istroši, kost će udarati o kost prilikom kretanja, zbog čega se osteoartritis kolena često naziva bolešću “habanja”.
Artritis je zapaljenje jednog ili više zglobova, a kolena su najviše podložna ovom oboljenju.

Međutim, postavlja se pitanje kako uopšte nastaje artritis?
Iako su sprovedena iscrpna istraživanja, uzrok nastanka bolesti zglobova još uvek nije dobio naučni odgovor. Ono što sa sigurnošću možemo reći je da starenje tkiva, poremećaji hormona, genetika kao i mnogi spoljašni faktori predstavljaju faktore rizika za nastanak artritisa. Ipak, osteoartritis kolena može da se leči metodama koje će olakšati svakodnevnicu i umanjiti ili eliminisati bol u kolenu.

Leči se kombinacijom tretmana uključujući:

  1. vežbanje
  2. gubitak kilograma
  3. lekove
  4. fizikalnu terapiju
  5. uklanjanje zglove tečnosti
  6. lečenje matičnim ćelijama

Ono što se posebno izdvaja na ovom spisku je lečenje matičnim ćelijama.

Regenerativna medicina za cilj ima da ponudi inovativni medicinski tretman koji dovodi do regenerisanja (obnavljanja) oštećene hrskavice, kako bi pomogla ljudima koji svakoga dana žive sa hroničnim bolom u kolenu.

Lečenje matičnim ćelijama podrazumeva da se njihovim ubrizgavanjem u koleno obnovi oštećena hrskavica! Nakon što dospeju u tačno određene delove zgloba, matične ćelije mogu da stvore nove ćelije hrskavice i na taj način je regenerišu.

Da li vas hronični bol ometa u svakodnevnim aktivnostima koje morate obaviti, poput odlaska na posao ili po dete u vrtić? Lečenjem matičnim ćelijama imate mogućnost da izbegnete invazivne operacije! U slučaju osteoarthritisa, operacije neće zaustaviti dalje propadanje hrskavice.
Terapija lečenja matičnim ćelijama primenjuje se svuda u svetu, a postoji i u Beogradu.

Sve informacije o lečenju matičnim ćelijama možete pronaći na ovom linku.

Povreda kolena

Kolena su delovi tela koji se najčešće povređuju. Uobičajene povrede kolena su uganuće, istezanje, iščašenje i prelom. Dakle, uglavnom je uzrokavana silom koja se kontinuirano primenjuje na koleno tokom fizičke aktivnosti, ili pak direktnim udarcem tokom sporta, pada ili saobraćajne nesreće.

Intezitet bola u kolenu varira od vrste i težine povrede. Direktan udarac u koštanu strukturu može prouzrokovati pucanje neke od 4 koske u kolenu (natkolenica, lisnjača, golenjača i čašica), a u toj situaciji je potrebno da hitno potražite medicinsku pomoć.

Sa druge strane, povrede ligamenata najčešće su povezane sa sportom, uglavnom zbog iznenadnog zaustavljanja ili nagle promene smera. Bol u kolenu može biti prvi indikator da ste povredili ligament. U tom slučaju se preporučuje se da odmah prestanete sa fizičkim aktivnostima!
Padovi mogu prouzrokovati iščašenje što opet zahteva da se odmah obratite lekaru, jer iščašenje kolena može zaustaviti dotok krvi i prouzrokovati dugoročne posledice.

Izvrtanje zgloba takođe može povrediti meniskus, koji se sastoji od hrskavice i deluje kao amortizer između kostiju kolena.
Ovi meniskusi mogu biti akutno povređeni ili postati disfunkcionalni usled prekomernog pritiska, ili starenja.
Koleno se može povrediti iz mnogo razloga, a prekomerna težina je još jedan od faktora rizika za povredu kolena, jer višak kilograma više opterećuje zglobove i kolena.

Kako se leči povreda kolena?

Kao što smo već naveli u tekstu iznad, određene povrede kolena zahtevaju da brzo reagujete i obratite se lekaru koji će vas uputiti na dalju diganostiku i terapiju. Ipak, blagi bol u kolenu nakon manje sportske povrede se može tretirati i kod kuće.

Šta trebate uradite u takvoj situaciji?

Prvo, odmorite se. Stavljajte led nekoliko puta dnevno na bolno koleno 15 do 20 minuta. Možete koristiti kockice leda, a ako nemate led kod kuće možete iskoristiti i kesu smrznutog povrća.

Lekovi koje svako ima kod kuće, poput brufena, su takođe korisni sve dok bol koji osećate nije intezivan.
Ono što je veoma važno: Izbegavajte bilo kakav napor u narednom periodu, a ukoliko insistirate da budete aktivni nakon što je prestao bol u kolenu, pokušajte sa alternativnim aktivnostima – plivanje umesto trčanja, vožnja bicikle umesto tenisa i slično.
Imajte na umu da fizička aktivnost može da izazove veće komplikacije, stoga nikada nije preporučljivo da se lečite sami i počinjete sa treningom bez konsultacije sa doktorom. Najbolje je sačekati da se propisana terapija završi.

Da li su matične ćelije rešenje za Vas?

Kontaktirajte nas ako niste sigurni da li se matične ćelije mogu koristiti za lečenje vašeg stanja ili ukoliko imate drugih pitanja o tretmanima.

Zakaži besplatne konsultacije

Ukršteni ligamenti

Ligament je jako tkivo koje pomaže u povezivanju butne kosti sa potkolenicom. Povrede ukrštenih ligamenata se najčešće javljaju tokom sportskih igara, posebno onih sportova koji podrazumevaju iznenadna zaustavljanja i promene smera kretanja – fudbal, košarka, tenis i tako dalje.

Simptomi koji ukazuju na povredu ligamenata:

  1. Osećaj “iskakanja” u kolenu ili nestabilnosti
  2. Brzo oticanje
  3. Bol u kolenu
  4. Osećaj nestabilnosti na nogama

Važno je naglasiti da ukršteni ligamenti povećavaju rizik od nastanka artritisa u kolenu, ali postoje i drugi faktori rizika kao što su težina povrede i nivo aktivnosti nakon lečenja.
Leče se u zavisnosti od toga koliko je ozbiljna vaša povreda kolena, premda najčešće uključuje rehabilitaciju – vežbanje, fizikalna terapija i odmor. U slučaju kidanja ukrštenih ligamenata jedino rešenje je hirurški tretman.

Terapija će pospepišiti vaš oporavak kako biste se rehabilitovali i povratili snagu.

Povreda meniskusa

Koleno ima dva dela hrskavice u obliku slova C, koji deluju poput jastuka između potkolenice i butine.
Svaka aktivnost kojom rotirate kolena, posebno kada se oslanjate svom težinom na njih, može da izazove povredu meniskusa.

Terapija lečenja meniskusa podrazumeva odmaranje, stavljanje leda na koleno koje vas boli i uzimanje lekova. To je ponekada dovoljno da posle nekog vremena ublažite bol u kolenu. U težim slučajevima, povređeni meniskus zahteva hiruršku intervenciju.
Simptomi koji ukazuju da ste povredili meniskus su:

  1. Bolno koleno
  2. Teškoće u ispravljanju noge
  3. Osećaj da vam je koleno “fiksirano” prilikom pomeranja
  4. Osećaj nestabilnosti u kolenu

Povreda meniskusa ne mora da nastane samo zbog sportskih aktivnosti. Stariji ljudi su podložniji degenerativnoj promeni meniskusa, jer se sve slabije obnavlja pa se samim time redukcija povećava sa godinama – 40% ljudi starijih od 65 godina pati od degeneracije meniskusa.

Meniskusi tada postaju krti i stvaraju se male naprsline, koje mogu izazvati bol u kolenu čak i prilikom hodanja, a eventualno može doći do pucanja meniskusa.

Kada će se vaše koleno oporaviti?

To zavisi od mnogo faktora. Potpuni oporavak od operacije može trajati od 4 do 6 nedelja, u zavisnosti od vrste sprovede procedure.
Iako je terapija neizostavni deo rehabliticaije, Imajte na umu da ljudi različito reaguju na povrede, pa će nekome trebati više ili manje vremena za oporavak.

U većini slučajeva, nakon povrede ili operacije započinje se fizikalna terapija, kako bi se komplikacije smanjile i ubrzao oporavak vašeg kolena. Ukoliko od bola ne možete da se krećete normalno, nemojte se forsirati već odmarajte.

Čak i kada vas bol u kolenu prođe, ne pokušavajte da se odmah vratite na stari nivo fizičke aktivnosti, sve dok vam oba kolena nisu podjednako snažna. Opterećenje povređenog kolena može samo da vas dodatno povredi, pa ćete samim time usporiti proces vašeg oporavka.